Ukoliko ste nekada imali potrebu da obavite neurološki pregled, znate da se on sastoji iz dijagnostike i razgovora sa neurologom, a onda i proveravanja motoričkih funkcija jednostavnim pregledom. Tada se utvrđuje ima li eventualnih oštećenja nerava koji su odmah vidljivi.

Ipak, ukoliko postoji veći zdravstveni problem ili indikacija, specijalista će tražiti da se obave dodatne analize kako bi se utvrdila tačna dijagnoza. 

Pored klasičnog pregleda, postoje različite metode kojima se mere neki osnovni procesi u organizmu, a koji mogu da ukazuju na neurološke probleme, poput holtera krvnog pritiska. Postoje i neke druge metode, od kojih ste za neke čuli, dok neke predstavljaju komplikovanije procese za koje je verovatno potrebno pojašnjenje. 

Magnetna rezonanca

Počinjemo od one za koju ste verovatno čuli ili imali potrebu da uradite iz bilo kojih medicinskih razloga, ne samo neuroloških, a to je magnetna rezonanca. Kao jedna od najsavremenijih dijagnostičkih metoda, ona poseduje sposobnost da razlikuje tkiva u organizmu čoveka. 

Ona rendgenski može snimiti različite delove tela, a za to koristi magnetno polje, kao i radio talase. Iako postoji strah među ljudima, nema razloga, jer magnetna rezonanca ne oštećuje organizam i u potpunosti je bezbedna. 

Dakle, koristi se kod pregleda neurološkog sistema, posebno kada pacijenti imaju problema sa glavoboljama. To se radi kako bi se zaista utvrdili neki potencijalni uzroci, ili pak otklonile sumnje za određena stanja. Na snimku će se sve prikazati, pa je zbog toga jako važna metoda u radiologiji, koja pokazuje veliku preciznost. 

Elektromioneurografija (EMNG)

Nakon osnovnog neurološkog pregleda koji bi ukazao na to da zaista postoji neka vrsta oštećenja različitih neuromišićnih funkcija, primenjuje se elektromioneurografija, odnosno EMNG. 

EMNG služi kako bi se proverila funkcija perifernih nerava, kao i beležila električna aktivnost u mišićima. Primenjuje se kada pacijent ima utrnulost nekih delova tela ili povrede nekih nerava, što se utvrđuje na neurološkom pregledu. 

EMNG se često sastoji iz elektromiografije (EMG) i elektroneurografije (ENG), a pregled se obavlja tako što se stimulišu periferni nervi električnom strujom. Postoje takozvane studije nervne provodljivosti, gde se lepljenjem elektroda na mišić stopala ili šake mere signali iz tog specifičnog mišića. 

EMNG dalje teče tako što se propuštaju električni impulsi koji se ispoljavaju kao blagi električni udari, koji su naravno u potpunosti bezbedni. Ukoliko se ispostavi da je potrebno uraditi i EMG, cela EMNG metoda se smatra invazivnom dijagnostikom, jer se uz pomoć iglene elektrode registruje električna aktivnost mišića. 

Kolor dopler krvnih sudova vrata

Ukoliko je bilo poteškoća da pročitate prethodnu dijagnostiku, odnosno EMNG, u nastavku sledi još naziva teških za izgovaranje.

Kolor dopler krvnih sudova vrata podrazumeva jednostavnu metodu, koja je u potpunosti bezbolna. Koristi se sonda, koja se postavlja na sam vrat i površinski ispituje vertebralne i karotidne arterije, odnosno arterijske krvne sudove. 

U ovom procesu se mogu videti bilo kakve promene na zidovima krvnih sudova, odnosno da li postoje eventualna zakrčenja, kao i da li je dobar protok krvi. Kod ovog procesa je jako dobro što, kada se putem njega dijagnostifikuje promena, nisu potrebne dodatne analize, već se može odmah preporučiti i intervencija. 

Kada su ovakvi pregledi u pitanju, vrlo su važni i kao prevencija, jer mogu na vreme otkriti promene koje mogu kasnije predstavljati rizik od moždanog udara.

Transkranijalni kolor dopler krvnih sudova mozga

I ovaj pregled predstavlja potpuno bezbednu i bezbolnu metodu, putem koje se ispituju upravo krvni sudovi na mozgu. Obavljanjem i ovog pregleda, pored prethodnog, moguće je dobiti kompletnu sliku o svim velikim arterijama, jer ispituju protok krvi kroz njih.

Dakle, i ovde se koristi ultrazvučna sonda, ali se u ovom slučaju postavlja na slepoočne predele, pa onda na oči, kao i na potiljak. Na taj način mogu u potpunosti da se pregledaju svi krvni sudovi na mozgu, kao i da se proveri kakav im je protok. 

Ovakva vizuelizacija pomaže kod parijenata koji imaju različite bolesti krvnih sudova, ali i za one za koje se sumnja da postoji neka vrsta poremećaja.

Elektroencefalografija (EEG)

Za ovaj način dijagnostifikovanja ste verovatno već čuli, jer se često primenjuje, zajedno sa magnetnom rezonancom. 

EEG predstavlja testiranje koje uočava različite abnormalnosti u moždanim talasima, ili u električnoj aktivnosti mozga. Pregled je takođe potpuno bezbolan i neinvazivan, a sastoji se od elektroda koja se kače na glavu. 

Te male elektrode uočavaju minimalne električne naboje koje su rezultat aktivnosti moždanih ćelija. Te aktivnosti se prikazuju kao grafikoni na ekranu kompjutera, a sam snimak se štampa na papiru. 

EEG se koristi kako bi se procenili potencijalni poremećaji u mozgu, pa će se tako, na primer, aktivnost epileptičnog napda pojaviti u vidu naglih talasa na samom nalazu. Dakle, mogu se dijagnostifikovati i drugi poremećaji koji utiču na moždanu aktivnost, ali i kako bi se odredili opđti pokazatelji električne aktivnosti na mozgu.