adminU savremenom digitalnom društvu, tehnologija nije samo alat – ona je način života. Generacije koje su odrasle uz internet, pametne telefone, aplikacije i društvene mreže, danas se suočavaju s posledicama načina na koji koriste tehnologiju svakog dana.
Posebno među mladima, digitalne navike sve više oblikuju obrasce ponašanja, od načina komunikacije i učenja, pa sve do osnovnih bioloških procesa kao što su san, pažnja i emocionalna regulacija.
U ovom tekstu analiziraćemo kako nove digitalne navike utiču na san i koncentraciju mladih, i šta možemo da uradimo da bismo ublažili negativne efekte.
Stalna stimulacija i reprogramiranje mozga
Jedan od ključnih razloga zašto digitalne navike utiču na koncentraciju i san jeste konstantna stimulacija. Pametni telefoni su postali produžetak našeg tela – prvo što uzimamo ujutru, poslednje što ispuštamo uveče. Bilo da je u pitanju Instagram, TikTok, YouTube Shorts ili čak sportsko klađenje sa brzim isplatama, mladi su svakodnevno izloženi sadržajima koji nude trenutnu nagradu, adrenalinski udar i osećaj kontrole.
Ovi mehanizmi nisu slučajni – već su pažljivo dizajnirani da zadrže pažnju što je duže moguće.
Problem je u tome što mozak, naročito mozak adolescenata, vremenom postaje zavistan od takvog obrasca stimulacije. Sve što je sporo, tiho i ne nudi trenutnu nagradu postaje dosadno. Čitanje knjige, slušanje predavanja, ili čak običan razgovor – sve to gubi bitku protiv stalno dostupnih dopamina sa ekrana.
Mozak koji stalno traži novo i brzo gubi sposobnost da se fokusira na jedno, dublje i sporije. Rezultat toga je sve kraći raspon pažnje, veća sklonost ka prekidima i teškoće u učenju i zadržavanju informacija.
Loša higijena sna i posledice
Jedan od najizraženijih efekata digitalnih navika kod mladih jeste pogoršan kvalitet sna. Istraživanja pokazuju da više od 80% adolescenata koristi telefon u krevetu, i to često neposredno pre spavanja. Plavo svetlo koje emituju ekrani remeti proizvodnju melatonina – hormona koji reguliše ciklus spavanja i budnosti. Kada se melatonin potisne, telu je teže da „shvati“ da je vreme za odmor, pa se proces uspavljivanja značajno odlaže.
Nije samo svetlo problem – sadržaj koji konzumiramo pred spavanje često je stimulativan. Brze, zabavne i emotivno nabijene informacije zadržavaju mozak u stanju aktivnosti i uzbuđenja, umesto da ga pripreme za san. Kada se tome doda i navika da se proverava još jedan video, još jedan story, još jedan rezultat, san se gubi u lavini notifikacija.
Nedostatak sna direktno utiče na sposobnost koncentracije, emocionalnu stabilnost i pamćenje. Mladi koji spavaju manje od preporučenih 7–9 sati često pokazuju znakove hronične iscrpljenosti, razdražljivosti i pada kognitivnih funkcija, što utiče i na njihovo mentalno zdravlje.
Poremećaj fokusa i multitasking kao norma
Digitalni svet nas uči da se prebacujemo s jednog zadatka na drugi brže nego ikada. Pisanje poruke dok slušamo muziku, istovremeno odgovaranje na poruke i gledanje videa, učenje uz TikTok pauze – sve su to obrasci ponašanja koji postaju standard, ali imaju posledice. Iako se veruje da su mladi „multitasking generacija“, istina je da mozak zapravo ne radi više stvari istovremeno – već brzo skače s jednog fokusa na drugi, pri čemu gubi vreme i efikasnost.
Ovakav način funkcionisanja ima cenu. Teško je zadržati pažnju duže od nekoliko minuta, duboko razmišljanje postaje izazov, a „dosada“ – koja je zapravo prostor za kreativnost i introspektivno razmišljanje – se doživljava kao neprijatnost. Studije pokazuju da konstantno prebacivanje između zadataka smanjuje produktivnost i povećava mentalni umor.
Multitasking zapravo smanjuje sposobnost da radimo bilo šta temeljno. Umesto da obavimo više stvari istovremeno, mi ih radimo manje kvalitetno i uz više grešaka. A kada se ovakav obrazac ustali, sve više mladih oseća se nesposobno da završi zadatke bez ometanja, čak i kada to zaista žele.
Anksioznost i „fear of missing out“ (FOMO)
Pored efekata na san i pažnju, digitalne navike utiču i na emocionalno zdravlje mladih. Stalno prisustvo na mreži, poređenje sa drugima i osećaj da nešto propuštate – poznat kao FOMO – postaju svakodnevni okidači anksioznosti. Mladi su pod konstantnim pritiskom da budu u toku, da odgovore brzo, da ne propuste trend, poruku, reakciju. Taj pritisak nije trivijalan – on stvara osećaj konstantnog alarma, koji telu ne dopušta da se opusti.
Ovakvo stanje dovodi do povećane napetosti, nesanice, teškoća u učenju, ali i do zamora i otuđenosti. Pritom, ironija je u tome što su aplikacije koje navodno „spajaju ljude“ često izvor osećanja usamljenosti i nepripadanja – jer ono što vidimo na mreži nije realnost, već pažljivo editovan život.
Digitalni pritisak da budete stalno prisutni postaje izvor stalnog stresa. Kada se to spoji sa smanjenom sposobnošću fokusiranja i lošim snom, posledice postaju ozbiljne – i dugotrajne. Zato je važno prepoznati simptome na vreme i uvesti balans.
Uloga tehnologije u životima mladih je ogromna – i neminovna. Ali, dok donosi mnoge koristi, važno je priznati i njene posledice. San i koncentracija nisu samo fiziološke funkcije – već temelj našeg zdravlja, uspeha i emocionalnog balansa. Kada se remete zbog nepromišljene upotrebe digitalnih platformi, cela struktura svakodnevnog života postaje krhka.
Mladi moraju naučiti kako da postave granice, kako da prepoznaju kada su preumorni i kada je vreme za pauzu. I tu ulogu ne mogu igrati samo roditelji ili škole – već i društvo u celini, uključujući i same digitalne platforme.