adminOpšta ocena je da je ginekologija u Srbiji dobro razvijena grana medicine, sa stručnjacima i ustanovama koje pružaju visok nivo zdravstvene zaštite ženama. Međutim, neravnomeran razvoj po gradovima i veoma različit nivo dostupnosti ginekoloških usluga širom Srbije su veliki problem. Nedovoljan je i broj ginekologa, a razvijanje svesti o važnosti preventivnih i redovnih ginekoloških pregleda treba podići na viši nivo, kroz kampanje i edukaciju žena.
Da li privatna praksa ugrožava rad državnih ustanova?
U pojedinim oblastima medicine vidljivo je značajno zaostajanje državnih medicinskih ustanova u odnosu na privatnu praksu. Ginekologija je dobar primer za takvu ocenu, kao i stomatologija i neke druge grane medicine.
Visok nivo ginekoloških usluga i dalje imaju veliki klinički centri na tercijarnom nivou, dok su usluge na primarnom nivou zaštite u mnogim sredinama u Srbiji dovedene u pitanje. Glavni razlog je nedostatak ginekologa i njihov prelazak u privatnu praksu, a takođe i značajno zaostajanje ulaganja u medicinsku opremu za zahtevnije preglede i lečenje.
Nedostatak dovoljnog broja ginekologa stvara duge liste čekanja na pregled. U manjim sredinama ginekolozi često dolaze iz drugih gradova kako bi jednom sedmično, a nekad i ređe, obavili zakazane preglede.
Ako se tome doda i nedovoljno razvijena svest o nužnosti redovnih ginekoloških pregleda onda se vidi koliko je velika ugroženost zdravlja žena.
Za razliku od stanja u državnim ustanovama, u privatnim ordinacijama uslovi lečenja su značajno bolji, oprema je savremenija, a stručnost ginekologa u privatnim ordinacijama obično se ne dovodi u pitanje. Praksu obavljaju ginekolozi koji su iskustvo i prepoznatljivo ime stekli radeći u državnim ustanovama.
Problem za veliki broj žena je što su cene usluga u privatnoj praksi visoke. To može imati opravdanje u povećanom ulaganja u savremenu opremu, često i zakup prostora, ali etičko pitanje može biti da li se pritom zloupotrebljava zaostajanje državne prakse i otežan pristup ginekološkim uslugama.
Stanje ginekoloških bolesti
Ginekologija obuhvata širok spektar stanja i poremećaja:
– Menstrualne poremećaje,
– Hormonske poremećaje,
– Infekcije i upale,
– Bolesti reproduktivnih organa,
– Probleme s plodnošću,
– Trudnoću i porođaj,
– Preventivne mere i skrining.
Osnovni zadatak ginekologa je očuvanje zdravlja žena kroz edukaciju, preventivne preglede i lečenje različitih stanja. U tome veliki značaj imaju redovni pregledi koji omogućavaju rano otkrivanje potencijalnih problema i povećavaju šanse za uspešno lečenje.
U Srbiji su najčešće ginekološke bolesti povezane sa infekcijama, hormonskim poremećajima, benignim promenama i reproduktivnim zdravljem.
Upozoravajući je podatak da je rak grlića materice među najčešćim vrstama raka kod žena. Rano otkrivanje kroz PAPA test značajno povećava šanse za uspešno lečenje.
Koliko je ginekologija razvijena?
Može se konstatovati da Srbija ima dobar broj iskusnih ginekologa koji se kontinuirano usavršavaju, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Medicinski fakulteti školuju kompetentne stručnjake, ali njihov broj mora biti veći za bolju zastupljenost ginekološke prakse širom Srbije.
Veliki gradovi u Srbiji imaju i više desetina državnih i privatnih ginekoloških ustanova. U Beogradu je taj broj 174, ginekologija Novi Sad ima 58 takvih ordinacija, Niš 19, Kragujevac 18 i tako dalje, do manjih sredina u kojima, da nema privatnih ordinacija, ginekološke usluge bi bile teže dostupne.
Na internetu su dostupne platforme gde se mogu naći informacije o medicinskim uslugama po vrstama i gradovima u Srbiji, sa detaljnim pregledom usluga koje pojedine državne i privatne ustanove nude pacijentima. Razvijanje takvih programa ima podršku u cilju boljeg funkcionisanja zdravstvenog sistema i dostupnosti usluga prema potrebama građana.
Opremljenost ginekoloških ustanova
U pogledu opremljenosti veći centri i privatne klinike opremljeni su modernim uređajima za dijagnostiku i lečenje, poput 3D i 4D ultrazvuka, laparoskopske opreme i aparata za vantelesnu oplodnju.
U oblasti vantelesne oplodnje (IVF) Srbija je vodeća u regionu u pogledu procedura vantelesne oplodnje. U državnim i privatnim klinikama uspešno se obavljaju ove usluge, a država pokriva određeni broj pokušaja vantelesne oplodnje za parove sa problemima plodnosti.
Solidna je i zastupljenost preventivnih programa, kao šti su programi za rano otkrivanje raka grlića materice i raka dojke. PAPA testovi su dostupni u domovima zdravlja, a organizovane su i kampanje za podizanje svesti o važnosti preventivnih pregleda. Sve više kompanija i ustanova uplaćuju svojim zaposlenim ženama redovne godišnje specijalističke preglede, uključujući i ginekološke.
Državni zdravstveni sistem ima problema sa finansiranjem, iako se čine napori da se poveća nabavka savremenih medicinskih sredstava i najmodernijih aparata. Time će, pored Beograda i drugi centri u oblasti ginekologije, Novi Sad, Niš, Kragujevac i drugi veći gradovi, ponuditi još kvalitetniju i širu dostupnost ovih usluga.
Pitanje opremanja uspešnije rešavaju veće privatne klinike i ordinacije. U njima se primenjuju najnovije metode dijagnostike, a usluge su fokusirane na pružanje personalizovanih i brzih usluga, bez dugih čekanja.
Zaključak je da ginekologija u Srbiji nudi kvalitetne usluge, ali je potrebno raditi na dostupnosti, edukaciji i unapređenju infrastrukture kako bi se osigurala još bolja zdravstvena zaštita za žene širom zemlje.